Vec neko vrijeme hocu da napisem o nasim novim dozivljajima, ali nikako da uhvatim neki pozitivan momenat. Mnogo se toga desava u poslednje vrijeme, pa ne stizem da ispratim do detalja.
Eto, uspjeli smo da se izborimo za vrtic, vise posjetu vrticu dva puta nedeljno na dva sata, ali i to je nesto. I opet me je fascinirala ova pametna djevojcica. Prvi dan u obdanistu, djeca joj se odmah svidjaju, parkic, vaspitac... A ja sam se bila spremila za ciku i vrisku. Nista od toga. Vec drugi dan je htjela da ostane da spava sa njima. Drugari u vrticu... posebna prica. Mnogo su slatki kad se onako kao pcelice skupe oko nje i donose joj cvijece i snalice za kosu. Od prvog dana imamo i simpatiju. :)
Naizgled nije raspolozena da pocne da uci u vrticu, ali ja znam da u tom njenom osluskivanju okoline nauci toliko toga, jer danima posle prica.
Zajednicki zakljucak je da nam treba jos jedan vaspitac, koji bi samo na nju pazio, ali takvog nemamo. Slijedi borba... Ali sve je borba, pa mi vec spremamo oruzje za boj. Sve za jedno malo srce i zvonki osmijeh.
I jedna zaista velika "opipljiva" novost:
Ana, brbljivica i jedno veliko uho, ne voli da dodiruje svijet oko sebe, ona voli da ga slusa. A onda je odjednom zavoljela taktilnu slikovnicu i pocela da prepoznaje predmete iz nje. I bas joj se uci.
